Joga u svakodnevnom životu
Verovanje naspram iskustva
Ošo, Ekart Tole i mnogi drugi današnji duhovni vođe prave jasnu razliku između pukog verovanja u Boga (Duh, Spoznaju, Univerzalnu energiju ili već kako ga ko zove) i njegovog doživljavanja. Smatra se da verovanje u boga iziskuje angažovanje mislećeg (dela) uma. Misleći um je sazdan tako da pomaže čoveku da zadrži osećaj individualnosti, osećaj odvojenosti od drugih. On sve vidi u obliku dualiteta i traga za identifikacijom.
Kada Bog postane vera (ubeđenje), čovek se identifikuje sa njom. “Moja vera” je stvorena i ego oseća potrebu da je štiti. Različite vere mislećeg uma drugih ljudi dovode u pitanje “Moju veru” jer osporavaju identitet koji sam ja stvorio i ono od čega moj ego misli da zavisi. Umovi sa sličnim uverenjima postaju moji prijatelji jer oni učvršćuju tu iluziju ega. Oni drugi postaju neprijatelji.
Često se previđa da se istinske dubine spoznaje mogu iskusiti samo ako je ego odsutan, ili drugim rečima, kada ne postoji identifikacija sa njim. To jest, identifikacija sa egom je prepreka na putu takvim iskustvima.
Šta više, poimanje boga kao pukog sistema verovanja može biti smetnja da se krene na putovaje u potrazi za bogom. To putovanje iziskuje značajan pomak dnevne pažnje sa spoljašnjeg ka unutrašnjem. Ono zahteva istinsko spoznavanje sebe i svojih dubina. To je bit mnogih - ako ne i svih - duhovnih tradicija. U početku, čovek postaje svestan mentalne buke i haosa, pa poklanjanje pažnje tome može izgledati besmisleno. No, to je opet opažanje uma. Istina je da ta pažnja i prisutnost polako, ali sigurno vode do mesta spokoja, tišine i prostranosti. To je mesto gde se doživljava čisto, bez obličja Biće, izvor sveg stvaranja. To mesto je ljubav. I tada se shvata da taj izvor nije nešto odvojeno od nas već da je on suština onoga što jesmo.
Sasvim je jasno zašto um teži da se zakači za verovanje o bogu i da izbegne da ga istinski doživi. Um nastoji da se drži svoje uloge. A da bi doživeo boga, čovek treba da dosegne stanje u kome fluktuacije uma (Patanjali’s chitta vritti) popuštaju, nestaju, ili su tu, ali “pod nadzorom”. Misli mogu biti tu, no, identifikovanje sa njima ustupa mesto svesnosti o misaonom procesu.
Jednom sam od svog učitelja joge čula zanimljivu priču. Otišao je u Indiju da bi proveo izvesno vreme u Ašramu sa svojim guruom. Posle nekog vremena, guru je primetio da moj učitelj nosi sa sobom jednu sliku - sliku Isusa Hrista. Upitao je mog učitelja da li bi voleo da stave sliku tamo gde svi dolaze na molitvu, pored slike boga Krišne. Rečeno - učinjeno. Tako su dva boga, različita po svom spoljašnjem izgledu, stajala jedan do drugog u indijskom Ašramu. Mom učitelju je bilo sasvim jasno da mudri guru nije mario koja nam slika predstavlja Boga. Koju god sliku na svetu da izaberemo ona služi samo da bude prolaz ka dosezanju istih visina i osećaja jedinstva.
Nema potrebe da bilo ko napušta, menja ili usvaja bilo koju posebnu religiju. Svaka religija može pomoći duhovni razvoj jedinke isto kao što je može i sprečiti. I ma gde da se čovek sa svojim uverenjima zatekne u ovom trenutku, upravo tu je polazište sa koga njegovo duhovno buđenje - osvešćenje može početi.
Today, like every other day, we wake up empty
and scared. Don't open the door to the study
and begin reading. Take down a musical instrument.
Let the beauty we love be what we do.
There are hundreds of ways to kneel and kiss the ground.
-- Jelaluddin Rumi,
translated by John Moyne and Coleman Barks